Анвар Обиджон. Совиган кўнгил (ҳажвия)
Шу топда у кўзимга янада совуқ кўриниб кетди. Афтимни тириштириб, юзимни четга ўгирдим.Кайфиятим тушганини пайқаётгандек, «илгарилари мендан жонингизниям аямас эдингиз, энди меъдангизга тегдим шекилли», деяётгандек туюлди. Ўнғайсизланиб, кўзимни ерга қададим.У эса гўё таънани давом эттирди: «Балки, мендан қутулмоқчидирсиз?»«Ҳа!» деб бақиргим давоми…