Аҳмад Ёлчинқоя (1963)

Аҳмад Ёлчинқоя (Ahmet Yalçınkaya) 1963 йили декабр ойида Гиресунда таваллуд топди. Бошланғич ва ўрта синфларни Ғарбий Олмонияда, юқори синфларни эса Истанбулда ўқиди (1981). Боғазичи Университети (1981-87), Истанбул Техника Университети (1987-97) ва Анадолу Университетларида (1997-2000) муҳандислик, робот ва менежмент бўйича таълим олди. Турли корхоналарда юқори лавозимларда ишлади. Ўзбекистондаги Наманган Муҳандислик Педагогика Институтида ўқитувчилар кенгашида фаолият олиб борди.
Аҳмад Ёлчинқоя Германияда ўсди, Туркияда ўқиди, АҚШда ёзди ва Ўзбекистонда ишлади. У яқинда Туркияга қайтди. Ҳозирда бошқарувчи лавозимида ишлаб келмоқда.
Туркия, Олмония, Англия, Голландия, Миср ва Ўзбекистонда нашр қилинган “Mavera”, “Kirag’i”, “Harman”, “Endulus”, “Vahdet”, “Zaman”, “Al-Ahram Weekly”, “Impakt”, “Das Licht” ва “Yosh Kuch” каби кўплаб газета ва журналларда шеър, мақола, иншо, хат, суҳбат, наср ва назм таржималари чоп этилган.
Аҳмад Ёлчинқоя кўплаб тахаллуслар билан ижод қилди ва турли мукофотларга сазовор бўлди. Шунингдек у “Kirag’i” шеърий журналининг Истанбулдаги вакили сифатида ишлади (1995-97). “Эндулус” журналининг нашриёт кенгашига аъзолик қилди (1997-98). Бир гуруҳ дўстлари билан “Мевсим” журналини чоп этиш харакатида таёргарлик ишларини олиб бормоқда.
“Dag’larda Yer Yok” (“Тоғларда жой йўқ, 1997), “Yetim Kalan Shiirler” (“Етим қолган шеърлар”, 2001), “Юрагимнинг кўз ёши” (Сайланма, 2001), ва “O’zlem Sularinda” (“Соғинч”, электрон китоб, 2004, 2005, 1-нашр, 2005) номли шеърий тўпламлари ва Ричард Милдстон билан ҳамкорликда ёзилган “Poems of the Night” (“Тун шеърлари”, 2005) номли шеърий антология нашр қилди. Бундан ташқари“Production and Utilisation of Biogas” (“Биогаз ишлаб чиқариш ва ундан фойдаланиш”, 1987, 2005) ва “Dual Sayıların Robot Kinematik ve Dinamig’inde Kullanımı” (“Дуал сонлардан динамика ва кинематикада фойдаланиш”, 1991, 2005) каби техник соҳага оид асарлари мавжуд.
Эдип Язар

 

ŞAİR

Bir öksüz hayal gibi kaybettin gökyüzünü
ve rüzgârları sesin bir çığ gibi kopardı
sırdaşın baharlarla vurduğun canevimiz
ceylân bakışlarını ve yıldızları sardı,
bir öksüz hayal gibi kaybettin gökyüzünü.

Yalnız senden sordular ürperen sabahları
her saat benliğinde hissettiğin bıçaklar,
durmadan ruhumuzu göklere süren çoban
geçtiğin bütün yollar ve korktuğun saçaklar
yalnız senden sordular ürperen sabahları.

HİKÂYE

zaman yaprak sarısıydı o gün
ve kadın ihanet doğurdu
sedeften
yedi bağbozumu yaşandı
çığlık çığlığa
yedi çağ devrilmişken

zaman aksak yürüyordu o gün
kan kırmızı olduğu söylense de
yılan doğdu birden
sular ağır ağır çekildi / yok düştü
o gün
pusuda karayeller
bir alevi boğdu zarifce
ve durdu
salkımları beklermiş gibi durdu
yedi gün uyumayan değirmen

MARTI

hasreti yumak yumak gurbet, çile yokuşu
sırtında bir kör bıçak gibi duruyor zaman
aşka hüküm giymiştir suların öksüz kuşu
kanatlarında hüzün başında kara duman

ne zaman yükseklerde, gökyüzünde süzülse
kubbe çöker üstüne deli poyrazlar eser
kendini avutsa da bir nebze yüzü gülse
koyu bir isyan gelir hayallerini keser

bakmayın neşesizdir çıkıverse de sesi
yüreği benim gibi heyulaları duyar
o yaşam çemberinde balıkçılar kölesi
ne kederinin sonu ne derdine ilaç var

öyle yaşar da gider kirlenmiş kıyılarda
ölüm onda bir özlem, ölüm nihai gerçek
diyorlar ki kayboldu aşkı engin sularda…
karasevda ona mı bana mı zor gelecek

SANA BU KÖZÜ KALBİME ATMA DEMİŞTİM

sana bu yollarda bekleme demiştim
canevimi yakarsın.
bir hastalık zuhur eder vakitsiz
alır götürür beni…
ateşin dolaşır da sonra damarlarımda
içime ılık sular gibi akarsın
ve bir yangın tâkip eder izini;
her yanımı alevler sarar
başucumda küllerime bakarsın.
ne gözyaşın yetişir yardımıma
ne yüreğini dolduran engin deniz.

sana bu yolları gözleme demiştim
canevinden yanarsın.
içine hayaller düşer,
saatler girer düşüncene…
gelmez deme bilinmez bir gün gelir
yolların boş olduğunu görürsün
içine korkular düşer,
güzel demezsin böylece istesen de
güzel demezsin yeşile, maviye, pembeye
ve geçmiş sabahları anarsın.
gecelerle sırdaş olan gözlerin
hâtıralarına taşınır artık sessizce,
kim bilecek sen mi üzgünsün, sen mi
kim bilecek…yoksa zaman mı üzgün.


GÖZLERİN YAKIYOR DENİZLERİMİ

sana güneşimi getirdim leylâ
yıldızlara uçsuz merdiven saldım
bırak oyalanma mehtâpla, ayla
hüzün dağlarından bir mevsim aldım
sana güneşimi getirdim leylâ

zaman bir bilge kuş gibidir, tanır
ufukların kurnaz ayak izini
anlatayım desem sözler ne sanır
gönlümün kaynayan kor denizini
zaman bir bilge kuş gibidir, tanır…

bu suç edası ne bakışlarında

eylül sanki yorgun düşen gözlerin,
bakarsın durulur hırçın denizler
şiir bağlarından ayrıldı yerin
kalbin bulut olur rüzgârla gider
eylül sanki yorgun düşen gözlerin

leylâ güneşimi getirdim sana
anla ki senindir bu kanlı şafak
bir derviş ruhuyla geldim kapına
yürek sürgünümü aşmış her yasak
leylâ güneşimi getirdim sana.

SÜRGÜN

Sevdiğim, umutlar bahara benzer
Gönül bilinmez bir diyara benzer
Arzular en yaman ağyâra benzer…
Uğrunda arzunun girgini oldum

Hırçın derya idim kurudu suyum
Coşkun ırmak idim değişti huyum
Sel oldum dağıldı gitti sağduyum
Ve ben suların en durgunu oldum

Ovaları aştım, çölleri aştım
Hayalin bürüdü yolumdan şaştım
Bulamadım seni boşa dolaştım,
Gezgin vakitlerin dargını oldum

Dediler ki unut her şey geçiyor,
Kimi zehir kimi şerbet içiyor,
İnsan ne ekerse onu biçiyor…
Bütün hasatların kırgını oldum

Söylenecek söz çok, yetmedi zaman
Zindanlara girdim bitmedi zaman
Yokuşlarda kaldı gitmedi zaman
Çağların ak saçlı yorgunu oldum

Yaşım otuz değil yüzyetmiş gibi
Aklım ölçüsünü kaybetmiş gibi
Bitmez sandığımız yol bitmiş gibi;
Dipsiz kuyuların sürgünü oldum

Yıllarca dağlarda aradım seni
Sokaklar geçmeye koymadı beni
Nihayet sırtıma giydim kefeni
Sadık toprakların vurgunu oldum.

HASRET

sensiz olmak çok zormuş / çok zormuş sensiz olmak
sözcükler anlatamaz; kuvvetsiz kalır dilim,
isterim gözlerinin ışığında kaybolmak
yüzünü bulutlara nakşederek, sevgilim

ne zaman baksam güne / ne zaman güne baksam
martıların izini sürerim deli gibi
gökyüzünde süzülsem, uçsam gölgene aksam
yine uzak gibisin canevimin sahibi.

akşamlar çetin burda / burda akşamlar çetin
yalnızlığın tütsülü kokusu ecel taşır.
efkâr çeşmesi artık yüreğimde hasretin,
bu özlem ateş dansı; yangın taşır, sel taşır…

ŞİİR

Yürekler kuşatan sihirli ışık,
Sözcüklerin umut yüklü bestesi
Hisler ötesinde dolaşan çığlık
Mevsimlerin sesi, çağların sesi

Söz doğdu sen doğdun kelimelerde,
İnkâr etme, harfler senin bineğin!
Bazen karanlığa çekilen perde
Bazen sözcüsü ol kutlu dileğin.

Yücelerden bir dağ seç artık bana,
Yıldızları topla ellerime ver!
Bin âhenk kuşunun kanatlarına;
Ya gel…Ya tasından iksirler gönder! ..

KABİR

Gün olur gözlerin kapanır birden
Bakarsın toprağa girmişsin bile…
Erirken her zerren yalvarsan da sen
An gelmiştir artık her şey nâfile

Zaman durur o an ve sen sahipsiz
Bağlı kalırsın bir karanlık yere,
O çukur çok dardır, o çukur dipsiz;
Ağlarsın orada geçmiş günlere…

Dersin ki: Meğer ne aptalmışım ben
Harcadım ömrümü, şu kadar yılı…
Bilirim dönüş yok bu korkunç yerden;
Bir yer ki ölümden daha sancılı.

ШОИР

Бир етим хаёл каби тарк этдинг кўк юзини,
Ва сасинг фарёд бўлиб, шамолларни кўчирди.
Сирдошинг баҳорлар-ла сирдош бўлган қалбимиз,
Оҳу нигоҳлари ва юлдузлар-ла юзлашди.
Бир етим хаёл каби тарк этдинг кўк юзини.

Ва сендан сўрадилар ҳадик-ла отган тонгни,
Ҳар лаҳзада кўксингга санчилган ул пичоқлар.
Қўймасдан, руҳимизни ул ким, кўкка қувлаган,
Сен юрган ул сўқмоқлар, изн бермас ясоқлар,
Ва сендан сўрадилар ҳадик-ла отган тонгни.

ҲИКОЯ

ҳазон япроғи эди у куни замон
ва аёл хиёнат туғди
садафдан
етти зарпечак умрини яшаб
фарёд фарёдига
етти маҳал тушаркан қулаб

замон оқсар эди у куни
қон қирмизи эканлигин билса-да
илон туғилди бирдан
сувлар тескари оқди / йўқ қуриб қолди
у кун қорасовуқ яширин
оловга ташланди
оловни бўғди
ва тўхтаб қолди
тўхтаб қолди хивчинларни кутаётгандек гўё
етти кун ухламаган тегирмон

ОҚЧАРЛОҚ

Ҳасрати тугун-тугун, учини топиб бўлмас,
Ўтмас пичоқ мисоли пайт пойлар ортда замон.
Ишққа фатво ўқийди сувларнинг етим қуши,
Қанотларида қайғу, бошида қора туман.

Юксакларда учса у, кўк юзида сузилса,
Қубба чўкар устига, дайди шамоллар эсар.
Ўзини овутсада, навниҳол юзи кулса,
Бир қора исён келар, хаёлларини кесар.

Қараманг, шодлик йўқдир, товушида, сасида,
Қалби менинг қалбимдек, бўшлиқларни-да Сезар.
Қочиб қайға кетар у – балиқчиларга тутқун,
Ҳа тақдирга ниҳоя, на дардига шифо бор.

Шундай яшар-да кетар, хароба қирғоқларда,
Ўлим унга бир соғинч, ўлим тасалли эрур.
Дейдиларки, ишқи ҳам чўкиб кетган сувларга,
Қора қисмат унга ҳам ва менга ҳам муқаррар.

НИГОҲИНГНИ ОТМА ҚАЛБИМГА

бу йўлларда мени кутма дегандим сенга
жонимни ўртаб…
ногоҳ қолмай юрагим ушлаб
мени олиб кетмасин сўнгра…
оташинг туташиб томирларимда
танамда илиқ сув каби оқарсан
ва бир ёнғин таъқиб этар изидан
вужудимни ёқар оловлар
бошимда туриб кулларимга боқарсан
на кўз ёшинг берар тасалли
на юрагинг тўлдирган саёз бир денгиз

бу йўлларга кўз тикма дегандим сенга
жонингни ўртаб
юрагингга хавотир кирар
соатлар кирар тушунчангга…
келмас дема
муқаррар у кун келар
кўзинг тушар кимсасиз йўлга
вужудингни қўллайди қўрқув
гўзал деёлмассан энди чин дилдан
гўзал деёлмассан яшил, мовий, пушти рангларни
ва ўтган тонгларни қўмсарсан
тунлар-ла сирдош кўзларинг
хотиралар китобин варақлар жим-жит
ким билсин қайғулим сенми қайғули
ким билсин… ёки бу замон қайғули

КЎЗЛАРИНГ ЁНДИРАР ДEНГИЗЛАРИМНИ

Сенга қуёшимни келтирдим Лайло
ҳадсиз юлдузларни пойингга тўшаб
фақат овунмагил моҳтоб-ла, ой-ла
алам тоғларидан бир мавсум олдим
сенга қуёшимни келтирдим Лайло

Замон мисли бургут қилмагай писанд
айёр уфқларнинг оёқ изини
англатайин десам сўзларим ожиз
кўксимда қайнаган ишқ денгизини
замон мисли бургут қилмагай писанд

Центябр ҳорғин кўзларни туҳсун
қарагил пўртана денгизлар сокин
илҳом боғларидан топмайин қўним
қалбинг булут бўлиб шамолда учар
центябр ҳорғин кўзларни туҳсун

Лайло қуёшимни сенга келтирдим
бу қонли шафақ ҳам энди сеники
бир дарвиш руҳий-ла қошингга келдим
маҳкум юраклардан кетди ҳар тақиқ
Лайло қуёшимни сенга келтирдим.

ЙЎЛ

Севгилим, умидлар баҳорга ўхшар,
Кўнгил номаълум бир диёрга ўхшар,
Орзулар энг ёман ағёрга ўхшар,
Ул ағёр орзулар қурбони бўлдим.

Тошқин дарё эдим, қуриди сувим,
Жўшқин ирмоқ эдим, йўқотдим йўлим,
Сел бўлдим, саҳрога сочилиб кетдим,
Ва охир кўлмакка айланиб қолдим.

Водийлардан ошдим, чўллардан ошдим,
Хаёлларим учди, манзилга шошдим,
Сени тополмайин, йўлдан адашдим,
Дайди фурсатларнинг маҳзуни бўлдим.

Дедиларки, унут, барчаси кечар,
Кимдир заҳар, кимдир шарбатдан ичар,
Инсон қисматида борини бичар,
Хирмоним шамолга совуриб бўлдим.

Сўзлайверсам сўз кўп, етмайди замон,
Зиндонларга кирдим, битмади замон,
Унгурларда қолдим, кетмади замон,
Дамларнинг оқсочли йўлчиси бўлдим.

Ёшим ўттиз эмас, гўё юз етмиш,
Ақлимни бой бедрим, гўё хайф кетмиш,
Йўл юрмайин ҳали, йўлларим битмиш,
Тубсиз ўпқонларнинг асири бўлдим.

Йилларки тоғлардан ахтардим сени,
Сўқмоқлар йўл бермай, қийнади мени,
Ниҳоят, жасадим кийди кафани,
Содиқ тупроқларнинг ғариби бўлдим.

Севгилим, умидлар баҳорга ўхшар…

ҲАСРАТ

Сенсиз энди кўп оғир кўп оғир энди сенсиз
сўзлар англата олмас қувватсиз қолур тилим
кўзларинг денгизига томчидек сингиб кетсам
юзингни булутларга нақш этиб севгилим

Қай замон кунга боқсам кунга боқсам қай замон
чағалайдек чарх уриб бўзлайман дарвиш каби
кўк юзида учсам мен мисли кўланканг бўлиб
сендан олислаб кетмай эй қалбим соҳиби

Оқшомлар маҳзун бунда бунда оқшомлар маҳзун
ёлғизлик шаробидан ажалнинг ҳиди анқир
қайғу булоғи тошар юрагимда ҳасратинг
бу соғинч оташ рақси у ёнғиндир, у селдир…

ШEЪР

Юракларда ёнар ишқ алангаси,
Сўзларда-чи мангу пойдор умид.
Ҳислар узра янграган фарёд,
Мавсумларнинг саси, дамларнинг саси.

Сўз туғилди, сен эса туғилдинг сўздан,
Инкор этма сен ҳарфлардан яралдинг.
Баъзан қора тунга тўсилган парда,
Баъзан қутлуғ сўзи қутлуғ тилакнинг.

Юксаклардан бир тоғ танлагин менга,
Юлдузларни тўпла, қўлларимга қўй.
Минг оҳанг қушининг қанотларида
Келақол, кел… қайғунг шаробидан қўй.

ҚАБР

Пайт келар кўзларинг юмилар бирдан,
Қарайсан, тупроққа кўмилган танинг.
Эриркан ҳар зарранг, ёлворсанг-да сен,
Ҳамаси беҳуда, нафсиздир додинг.

Вақт ўтмас қабрда, сен эса ёлғиз,
Қоронғу лаҳадда ётарсан жонсиз.
Лаҳад-чи жуда тор ва беҳад тубсиз,
Йиғларсан беҳуда ўтган кунларга.

Дерсанки, шунчалар ахмоқ эдим-ми,
Умрим шу қадар ўтди беҳуда.
Биларман, қайтиш йўқ бу даҳшат ердан,
Бир жойки, қўрқинчли ўлимдан кўра.

Таржимонлар: Жаббор Эшонқул ва
Ғайбулла Бобоёров