Улуғбек Ҳамдам. Узоқдаги Дилнура (ҳикоя)
– Ало… Козим ака? Ало!.. Бу мен – Нозим… – Нозимжон?.. Яхшимисан, иним? – Ака… Козимжон ака!.. – Лаббай, ука. Гапирсанг-чи, тинчликми?.. – Нима бўлди?.. – хаёли ота-онасининг омонат жонига кетди Козимжоннинг. – Юнус тоғам… Тоғамни бериб қўйдик… – А?!.. давоми…